Za angažovanje u nezavisnim institucijama, priznanje ugleda i statusa u Srbiji se primenjuju različiti aršini. Sve zavisi od toga kakav se stav ima prema vlasti. Kriterijum nije znanje već isključivo “ljubav” prema predsedniku države Aleksandru Vučiću i vlasti čija je on personifikacija. Potvrdu da se podobnost tako meri javnost je dobila direktno iz kabineta premijerke.

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić i još trojica nezavisnih stručnjaka nisu mogli da postanu članovi Saveta za borbu protiv korupcije jer kritikuju vlast te stoga prema proceni šefa kabineta premijerke ne mogu biti na tim mestima.

Samim tim što ne govore dobro o premijerki ili predsedniku i što ukazuju na probleme, svrstalo ih je, prema oceni kabineta Ane Brnabić u tabor opozicije, iako niko od njih nije član stranke. Nijedne.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je takav stav šefa kabineta Miloša Popovića proglasila diskriminatorskim. Njega, diskriminatorm.

S druge strane ovi diskriminatroski kriterijumi kabineta Ane Brnabić i Vlade Srbije ne važe za člana REM-a. Institucije koja bi takođe trebalo da bude nezavisna.

Za novog člana REM izabran je Milorad Vukašinović, čiji je prvi potez sa ove funkcije, valjda kao dokaz zahvalnosti, bio da potpiše opskurnu “Peticiju za odbranu Aleksandra Vučića od medijskog rata”.

Vukašinović, čija novinarsko umeće se ogledalo i otvorenim nacionalističkim stavovim i teorijam zavere, pre no što je postao obožavalac Vučića, bio je član desničarske partije Treća Srbija, na čijem čelu se nalazio upravo inicijator te iste peticije, Aleksandar Đurđev.

Ništa od toga kabinetu premijerke nije zasmetalo.

Šta je poželjno: Skandali, bahato trošenje, nasilje…

Đurđev je, kao odmetnik iz Dveri, poslužio svojevremeno novosadskim naprednjacima da prikrpe vlast na lokalu, a za uzvrat mu je dato par javnih preduzeća na upravljanje.

No, njegovo političko umeće se svelo na skandale, milionske troškove na telefonske račune i prezentacije, a kulminiralo je paranoičnim ispadom u Skupštini grada, gde je gađao konobara šoljom uz tvrdnju da mu je otrovao kafu.

Tada su njegovi ispadi bili previše skandalozni čak i za naprednjake, koji su ga skrajnuli iz gradske vlasti, da bi danas njegove “veštine”, kao i Vukašinovićeve, očigledno postale i više nego poželjne.

„Nemati stav“ ključ za napredovanje

Da je politička podobnost iznad stručnosti potvrđuju i nedavno izabrani članovi upravnog odbora RTV, koji su takođe birani po ključu da “nemaju stav”, odnosno da se u javnosti ničim nisu “ogrešili” o aktuelnu vlast.

“Sasvim je izvesno da je režim vremenom sve opasniji i sve paranoičniji i da sve više vodi računa o tome da se apsolutno nigde, niti na jednom iole važnijem položaju, ne pojavi neko ko nije potpuno lojalan „njegovoj visosti“ Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci”, smatra novinar i publicista Nedim Sejdinović.

Dodaje i da iz tog razloga državu vode mediokriteti.

“S obzirom da je najbolji deo Srbije, najobrazovaniji, najmoralniji i najstručniji, po prirodi stvari protiv Vučićevog kriminogenog i autoritarnog režima, dolazimo u situaciju da sve važne odluke donose ljudi koji imaju završene vikend-fakultete ili, u boljem slučaju, oni koji do morala drže koliko do lanjskih snegova i koji su spremni da pogaze svoju struku da bi ispunili političke instrukcije koje dolaze odozgo”, kaže Sejdinović.

Kako je iz institucija isterano kritičko mišljenje

On je takođe istakao da su institucije u Srbiji izgubile svrhu, upravo jer je iz njih isterano kritičko razmišljanje.

“San svake autoritarne vlasti je da sve institucije drži pod svojom strogom kontrolom, oduzimajući im smisao, i koncentrišući svu moć u jednom centru. Naravno da tako pod kontrolom drži sve ustanove i institucije. Dodatni problem je u tome da su države u kojima se sve odluke donose u jednom centru – veoma neefikasne. Čemu mi svedočimo”, rekao je Sejdinović.

Zaključuje na kraju da su “posledice svega ovoga su strašne i biše još gore”.

“Ova zemlja će se od učinaka Vučićeve vlasti godinama, ako ne i decenima oporavljati, kao da je njome prošao jezivi tajfun”.

Izbori za članove REM i Saveta za borbu protiv korupcije potvrdili su da za članstvo u bilo kom nestranačkom i državnom telu, savetu, odboru nisu prioritet ni stručnost niti kvalifilacije, već isključivo stranačka iskaznica i slepa ljubav ka Vučiću.

Poistovećivanje države sa Aleksandrom Vučićem, što je stranačka mantra SNS, konstatno diskriminiše sve one koji poseduju kritičko mišljenje.