Uoči saveznih parlamentarnih izbora u Nemačkoj koji će biti održani u nedelju, nemačke progresivne snage se usuđuju da maštaju da će posle 16 godina vladavine konzervativaca evropsku najmoćniju ekonomiju sledeće četiri godine predvoditi levičarska vlada.

Poslednjih nekoliko nedelja konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) dosta je isticala mogućnost podele vlasti između Socijaldemokratske partije (SPD) levog centra, Zelenih i levičarske partije Die Linke (Levica), što je izborna kombinatorika koja se po stranačkim bojama često naziva „crveno-zelena-crvena koalicija“ (R2G), nastojeći da ukaže da davanje glasa trenutnom favoritu za kancelara, pragmatičnom ministru finansija Olafu Šolcu vodi ka scenariju u kojem bi Nemačka možda skrenula radikalno ulevo.

SPD i Zeleni su se manje izjašnjavali po ovom pitanju i uglavnom su odbijali da odbace mogućnost takvog saveza mada su u privatnim krugovima izražavali skepsu, ukazuje Gardijan.

Nekoliko poslanika iz dve velike partije levog centra na pitanja na tu temu nisu hteli da daju zvaničan odgovor, ali su, kako piše britanski list, izneli jasan stav – razgovori o mogućoj „crveno-zeleno-crvenoj koaliciji“ za njih je pre svega bilo „strateško oružje“ za podsticanje Partije slobodnih demokrata (FDP) desnog centra da se pridruži potencijalnoj vladajućoj koaliciji.

Ipak, iako su male šanse da SPD i Zeleni pozovu Levicu u koaliciju, Nemačka će se na ovim izborima svakako naći na nepoznatoj teritoriji, s obzirom na to da je izgleda neizbežna koalicija najmanje tri partije.

„’Crveno-zelena-crvena koalicija’ nije baš verovatan izborni rezultat, ali nije ni mogućnost koja se može odbaciti“, rekao je Štefan Libih, poslanik Levice. „Ovo je više od bauka koji stvaraju konzervativci.“

SPD je u principu otvorena za razgovore sa svojim ultralevičarskim rivalima od 2013. kada je donela odluku da više ne odbija koalicije ni sa jednom strankom, „osim sa desničarskim populistima i desničarskim ekstremistima“. Od tada su formirane R2G koalicije koje su manje-više dobro funkcionisale u istočnoj državi Tiringiji, čiji je premijer iz redova Levice, kao i u gradovima državama Berlinu i Bremenu.

Uoči glasanja u nedelju ankete su prognozirale tanku, ali stabilnu vladajuću većinu za R2G savez. Programi partija ukazuju na veći prostor za zajedničke inicijative nego prethodnih izbornih godina, a rezultati studije berlinskog Centra za društvene nauke (WZB) pokazuju da među njima ima više političkih preklapanja nego između bilo kojih drugih stranaka, naročito kada je reč o socijalnim pitanjima, piše Gardijan.

Paradoksalno, pojedine socijaldemokrate takve zajedničke tačke vide pre kao prepreku nego kao podsticaj za dogovor o podeli vlasti – pošto su sve tri stranke već zatražile oporezivanje bogatih, na primer, nije poznato koju će politiku Levica predstaviti svojim pristalicama kao pobednički adut, čak i ako bi joj pripalo Ministarstvo rada koje priželjkuje.

„Da bi se pripremio teren za čvrstu i funkcionalnu koaliciju, potrebno je obezbediti garancije da iz pregovora niko ne izađe kao gubitnik“, rekao je jedan poslanik SPD-a. „To je teško postići i sa dva partnera, a još je teže kada imate tri.“

Međutim, pridruživanje Levice nemačkoj nacionalnoj vladi bi i dalje predstavljalo razbijanje tabua, ne samo zbog istorije partije kao demokratskog naslednika Partije socijalističkog jedinstva koja je upravljala Istočnom Nemačkom, već i zbog njenog čvrstog pacifističkog stava prema spoljnim intervencijama i vojnoj potrošnji.

U svom izbornom manifestu Levica poziva na rasformiranje NATO-a i zalaže se da se on zameni „kolektivnim bezbednosnim sistemom uz učestvovanje Rusije“. Međutim, lideri stranke tvrde da ti zahtevi predstavljaju odavanje počasti prošlosti i ne oslikavaju njene savremene ambicije.

Među Zelenima naročito preovladava skepsa prema stavovima levičarske partije. Njeni pripadnici okupljeni oko kandidatkinje za kancelara Analene Berbok tvrde da bi se sa Levicom sukobljavali oko panevropskih vojnih inicijativa koliko i sa FDP oko podele finansijskog tereta.

Kada je reč o ideološkoj prošlosti Levice, kandidat za kancelara SDP-a Šolc je rekao da će vladu formirati samo sa partijama koje su nedvosmisleno posvećene NATO i „snažnoj EU“.

Međutim, ukoliko FDP ne popusti kada je reč o ključnim obećanjima socijaldemokrata kao što je povećanje minimalne zarade i novo oporezivanje bogatih, potencijalni razgovori s Levicom bi možda mogli da dobiju zamajac.

U anketama sa politico.eu Socijaldemokratska partija (SPD) vodi sa 25 odsto podrške, a za njom sledi Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sa 22 odsto, a potom Zeleni sa 16 odsto. FDP ima 11 odsto, a Levica šest. Međutim, s obzirom na veliki broj neopredeljenih birača, pišu agencije, ishod izborne trke je ipak neizvestan.

Završna TV debata: Za snažniju jedinstvenu Evropu

 

Berlin – Troje kandidata za novog nemačkog kancelara su u četvrtak u završnoj TV debati uoči izbora u nedelju razgovarali o bližoj saradnji u Evropi i zajedničkom pristupu u spoljnoj politici, za razliku od ranijih TV sučeljavanja kada su uglavnom dominirale teme u vezi sa socijalnim pitanjima, klimatskim promenama i imigraciji.

Favorit za kancelara Olaf Šolc iz SPD-a je rekao da je potrebno da Evropa bude jedinstvena, te da istovremeno blisko sarađuje sa SAD i NATO.

„Mi smo velika zemlja usred Evropske unije s najvećim brojem stanovnika i najvećom ekonomskom snagom. Zato je potrebno da obezbedimo garancije da Evropa govori jedinstvenijim glasom“, rekao je Šolc, preneo je Juronjuz.

Armin Lašet, lider bloka CDU desnog centra, takođe je govorio o snažnijoj i jedinstvenijoj Evropi, dodajući da kontinent treba da sarađuje na zajedničkim projektima naoružanja.