Srpski

U PRIŠTINI ODRŽAN OKRUGLI STO POSVEĆEN TEHNIČKOM DIJALOGU

U Prištini je održan okrugli sto posvećen perspektivama sporazuma o tehničkom dijalogu Beograda i Prištine. U izveštaju su obrazloženi sporazumi i procesi koji su se dešavali za stolom u Briselu.

Osamnaestoro autora radilo je na tekstovima koji su posvećeni efektima tehničkih sporazuma u Briselu. Na okruglom stolu o tehničkom dijalogu Beograda i Prištine govorili su predstavnici civilnog sektora, parlamenta i medija. Učesnici su obrazložili svoje viđenje dijaloga, tačnije, govorili su o njegovim pozitivnim stranama, ali i o problemima i preprekama za primenu dogovorenog.

“Činjenice i rezultati dijaloga su bili bledi, a bili smo suočeni i manipulisanjem javnošću da dijalog predstavlja jedan neuspeli proces”, kazala je Fljorentina Hajdari Hajra aktivistkinja civilnog društva.

“Tehnički dijalog je u senci od 2018. godine, on je usledio kao rezultat Rezolucije UN-a od 2010. godine, kada je pronađen model kako bi predstavnici Prištine i Beograda seli i razgovarali o tehničkim pitanjima To je ono što ovaj proces razlikuje od ostalih”, kazao je Gazmir Raci bivši član pregovaračkog tima.

“Ako biste pitali ljude na severu kakve koristi imate od dijaloga verovatno bi vam 90 odsto reklo da nema nikakve koristi. Razlog za to je nedovoljno transparentan Briselski proces i činjenica da se ono što je postignuto tokom pregovora u Briselu komentariše i tumači na različite načine”, kazao je Željko Tvrdišić novinar.

“Briselski dijalog približio je proces tranzicije Beograda i Prištine i došlo se do razgovora o normalizaciji. U Rambujeu smo, na primer, imali pregovore bez sporazuma”, rekao je Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje.

Na okruglom stolu posvećenom tehničkom dijalogu Beograda i Prištine govorio je i Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove u Beogradu.

“95 odsto Srba se još uvek ne slaže sa priznavanjem Kosova, 55 odsto smatra da treba rešiti pitanje Kosova, ali se ne zna na koji način. Proces je spor, ali su pokrenuta mnoga pitanja”, Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove.

Održavanje okruglog stola podržale su Evropska unija i Norveška ambasada.