Srpski

PRAVA RADNIKA NA KOSOVU I DALJE NA NISKOM NIVOU

Međunarodni praznik rada obeležava se širom sveta, u znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu 1886. godine protestima i štrajkom počeli da se bore za osmočasovno radno vreme i dostojnije uslove rada. Iako se situacija popravila, borba radnika za njihova prava i dalje traje. Prvi maj se na Kosovu tradicionalno proslavlja i urankom.

Da li radnici na Međunarodni praznik rada mogu da se pohvale zagarantovanim pravima i da li mogu reći koliko se ona zapravo poštuju? Nažalost, još uvek je mnogo onih koji se i dalje žale na teške uslove rada, a borba za njihova prava je često nevidljiva. Na Kosovu su protekle godine zbog neadekvatne zaštite na radu život izgubile 24 osobe.

’’Radnici u privatnom sektoru nemaju hrabrosti da izraze svoje nezadovoljstvo, svaki dan na Kosovu radnici umiru na radnom mestu. Tražimo da zaposleni u KEK-u ne budu uključeni u Zakon o platama, da nam priznaju radno iskustvo od 1990 do 1999. godine’’, rekao je Nedžat Lumnica, podpredsednik sindikataKEK-a.

Statistike pokazuju da je stopa nezaposlenosti na Kosovu oko 30 posto, minimalna zarada koja je od 2011. bila oko 170 evra, povećana je na 250, ali još uvek nije na snazi. Iz Unije nezavisnih sindikata poručuju da Zakoni postoje, ali da se ne sprovode u potpunosti. Oni su protestom na trgu majke Tereze, kojima su se pridružili i nezadovoljni radnici zahtevali poštovanje kolektivnog ugovora, povećanja minimalne zarade, penzionog i zdravstvenog osiguranja.

’’Ja bih rekao da je nezaposlenost preko 45 odsto, s obzirom da za jedno radno mesto konkurišu i do 1000 lica. Tu se vidi da je velika nezaposlenost, ali postoje i drugi problemi kao što je kršenje prava radnika… Ako gledamo Zakon, on je u redu, ali se on treba primenjivati, ovde na Kosovu se ne srovodi kako treba. Neke firme ili benzinske pumpe koriste radnike bez ikakvog zakona, oni imaju ugovor da rade osam sati, oni rade zapravo po 12 sati’’, izjavio je Avni Ajdini, predsednik Unije nezavisnih sindikata Kosova.

Učitelj sa dugim radnim stažom, Ljubomir Maksimović iz Gračanice ističe važnost prava radnika za koja se oni još uvek bore.

’’Ima diskriminacije, ali borba za prava radnika da budu što urednija i dalje traje. Neke drževe su uredile ta prava, ali nepravde svuda ima. Molimo Međunarodne organizacije rada, molimo državne institucije svih zemlja, pa i države Srbije da prava radnika poboljšaju, da ne budu diskriminisana. Najćešće da povedu računa o trudnicama i porodiljama jer su njihova prava diskriminisana koliko sam upućen’’, kaže Ljubomir Maksimović, učitelj iz Gračanice.

Proslavu prvog maja teško je zamisliti bez uranka, odlaska u prirodu, uz muziku, piće i nezaobilazan roštilj. Tako je bilo i ove godine, u Gračanici i izletištima nadomak Štrpca je bila pozitivna atmosfera.

’’Došli smo ovde rano jutros oko pet sati, provodimo se uz muziku i roštilj. Lepo se družimo, prvi put smo ovde kod česme i atmosfera je prelepa. Prvog maja radnici su se izborili za svoja prava, mi se sada borimo za naša prava, jer smo mi budućnost’’, kazao je Đorđe Zdravković iz Lapljeg Sela.

Mnogi stručnjaci i sociolozi tvrde da u novijoj istoriji položaj radnika u pogledu prava nikad nije bilo gori. Prema nekim informacijama u svetu godišnje 2,3 miliona ljudi pogine na poslu, što je u proseku 6.300 ljudi svakog dana, a posledica toga su gubici od četiri odsto svetskog bruto nacionalnog proizvoda.