SRB-BIH-HR

Kosnet u izjavi za mediji na srpskom jeziku: Istorija nepočinje vladom Kurtija. Kosovo obavezno da formira ZSO!

Foto kredit: Radio Kontakt Plus

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu, Filip Kosnet, za medij na srpskom jeziku Radio Kontakt Plus izjavio je da Kosovo ima obavezu da formira Zajednicu Srpskih opština što je potpisano u Briselu i da istorija ne započinje sa vladom Aljbin Kurtija, prenosi Kosova.info.

Čitav interviju prenosimo u cijelosti:

Sjedinjene Države veruju da Kosovo ima obavezu da formira Zajednicu srpskih opština. Istorija nije započela danom kada je formirana vlada Aljbina Kurtija i verujemo da zemlje imaju obavezu da poštuju ranije preuzete sporazume i obaveze”, kaže za Kontakt Plus Ambasador SAD na Kosovu Filip Kosnet.

Smatra da neće biti puno prostora za napredak, ako obe strane nisu spremne na kompromise. Poslednjih 20 godina na Kosovu ljudi su navikli na međunarodnu zajednicu koja upumpava puno novca, pomažući narodu u rešavanju problema, ističe Kosnet i upozorava da to neće trajati večno.

  • Na pitanje da li deli optimizam specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Metjua Palmera, koji je početkom juna izjavio da misli da je “apsolutno moguće” da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti stave potpis na dogovor između Beograda i Prištine ove godine, ambasador Kosnet je između ostalog rekao da je važno krenuti napred po tom pitanju, sa određenim osećajem hitnosti.

“Diplomate moraju da budu optimisti, u suprotnom bavili bismo se nekom dugom profesijom. Mislim da je u velikom interesu ljudi obe zemlje da mogu da krenu napred što je brže moguće. Naravno da je neophodno voditi ozbiljne pregovore. Premijer Kurti je mnogo govorio o tome da želi da bude pripremljen za pregovore na odgovarajući način. Smatramo da je važno da ljudi budu pripremljeni za ozbiljne razgovore, ali i da krenu napred po tom pitanju sa određenim osećajem hitnosti”.

Mišljenja je da ljudi razumeju da, ako žele veća ulaganja u region, moraju srušiti barijere i stvoriti regionalno tržište.

“Mislim da ovde postoji prozor mogućnosti, gde mi je jasno da ljudi razumeju, ljudi iz obe zemlje, ljudi širom Zapadnog Balkana razumeju da treba da postoji regionalni pristup u rešavanju regionalnih problema. Mislim da kovid ima neke veze s tim. Znate, virus nije poštovao nacionalne granice i mislim da ljudi razumeju da ako žele da vide više ulaganja u region, da onda moraju da sruše barijere. Moraju da sruše zvanične carinske i necarinske barijere i stvore regionalno tržište. U tom smislu, premijer Kurti se nedavno vratio sa sastanka Zapadnobalkanske šestorke u Albaniji, gde je predstavio novi predlog za novi pristup regionalnoj ekonomskoj saradnji. I ono zbog čega sam smatrao da je to važno nisu bili detalji predloga, nego činjenica da je premijer Kurti otišao na sastanak. Govorio je ne samo o onome što mu se nije svidelo u drugim pristupima, već je predstavio i nove ideje.

Znate, jedna stvar koju sam naučio na Kosovu je da ljudi vrlo dobro govore o tome šta ne žele da rade i šta im se ne sviđa. Dakle, kada govorimo o važnosti regionalne ekonomske integracije, ljudi bi rekli, znate, ne sviđa nam se ideja o mini Šengenu, ne sviđa nam se Berlinski proces, ne sviđa nam se CEFTA. U redu, hajde onda da čujemo neke druge ideje i mislim da Kosovo može da zauzme mesto za stolom i razgovara sa Srbijom i sa svim ostalim zemljama u regionu o najboljem putu napred. Reći ću još nešto povodom toga zašto je ovo vreme važno.

Premijer Kurti je upravo pobedio na izborima sa jakim mandatom. Jasno je da narod Kosova želi promene na mnogim nivoima i mislim da je ta želja za promenom, stabilnošću i ekonomskim mogućnostima odjeknula širom regiona”, rekao je Kosnet na pitanje zašto se 2021.vidi kao godina rešenja, imajući u vidu da u poslednjih godinu dana gotovo da uopšte nije bilo nikakvih sastanaka niti razgovora u odnosu na prethodne godine.

Upitan da li vidi bilo kakav prostor za kompromis, kompromisno rešenje između Beograda i Prištine,   imajući u vidu da je za Srbiju Kosovo i Metohija njen deo, a za Prištinu nezavisna država i da li smo danas bliže ili dalje od rešenja, američki ambasador je istakao da vreme nije na strani dveju strana.

“Mislim da je bilo puno teških razgovora i uzdržavanja pre pripreme za pregovore. To nije neobično. Mislim da ne bismo smeli da dozvolimo da nas to obeshrabri ili uznemiri. Važno je, mislim, da prepoznamo da vreme nije na strani strana. Nisam stručnjak za Srbiju. Ja nisam ambasador u Srbiji. Prepustiću drugima da razgovaraju o tome, znate, g. Vučiću i njegovoj slobodi delovanja, ali mislim da je najveći neprijatelj Kosova samozadovoljstvo. Šta podrazumevam pod tim?

Tokom poslednjih dvadeset godina, na Kosovu se stvorila situacija gde su se ljudi veoma navikli na međunarodnu zajednicu koja upumpava puno novca u zemlju, pomažući narodu Kosova u rešavanju njihovih problema. Svaki put kad dođe do domaće krize, članice Kvinte, KFOR ili EU  je tu da drži ljude za ruke i pomogne im u takvim trenucima. To neće trajati večno. Takođe, Kosovo je postalo veoma zavisno, neki kažu da se čak 30% njegove ekonomije zasniva na prilivu iz dijaspore. To neće trajati još dugo. I to kažem zato što u SAD imamo puno iskustva sa emigrantskim zajednicama koje se nastanjuju u SAD.

Šablon je uvek isti. Prva generacija će da šalje puno novca kući, druga generacija neće. Mislim da je to istina takođe i za kosovsku  dijasporu širom Evrope. Dakle, ovo samozadovoljstvo u vidu toga nastavićemo polako, nećemo da donosimo teške političke odluke i naši međunarodni prijatelji će biti tu za nas – to će se promeniti. Sjedinjene Države su partner Kosova. Mi ćemo ostati partner Kosova.

Međutim, svi naši programi pomoći imaju za cilj da pomognu Kosovu da bude samostalna zemlja, koja je sama sebi dovoljna. Nisu namenjeni da budu trajne dotacije. I mislim da, što duže Kosovo i Srbija čekaju da pokušaju da probiju ove barijere i izgrade političke i ekonomske odnose, teže će im biti da pruže mogućnosti svojim građanima”.

Kosnet je ukazao da se očekuje da kosovsko društvo postane zrelije i preuzme na sebe više odgovornosti.

“Ne bih govorio o strpljenju. Nije da smo ogorčeni ili nestrpljivi. Mi očekujemo da Kosovo može da postane zrelije kao demokratija i kao ekonomija i da preuzme više odgovornosti na sebe. Smatram da to nije ništa negativno. Normalno je da zemlja kojoj pružamo veliku pomoć,  pomažemo u izgradnji njenih kapaciteta postane sve više nezavisnija. Pre otprilike godinu dana, jedan od kosovskih političkih lidera rekao mi je, znate, za to su krivi internacionalci što toliko zavisimo od vas i ne možete da očekujete da će ovo da se  promeni preko noći jer ste stvorili ovu kulturu.

I to treba da se uzme u obzir, ali moj odgovor je pogledajte kako se Amerikanci odnose prema svojoj deci. Postupamo sa njima kao dragocenim draguljima 18 ili 20 godina, a onda kažemo dobro, idite i zaposlite se, nađite stan, živite svoj život. Ne prestajemo da volimo svoju decu, ali odnos evoluira i to ne znači da je Kosovo dete Sjedinjenih Država, ali je prirodno da mlada, živahna zemlja poput Kosova zacrta sama sebi svoj put”, rekao je Kosnet na pitanje da li strpljenje SAD ima granice.

Vreme je da  postanu odgovorniji za svoju budućnost, ističe američki ambasador. 

“Znate, mi ćemo biti tu kao partner Kosova, ali to mora da postane ravnopravnije partnerstvo, što znači da se ponekad nećemo složiti oko politike. To takođe znači da će Kosovo steći poštovanje svojih suseda, jer se ponaša kao nezavisna zemlja koja je spremna da sedne za sto i vodi teške razgovore, teške pregovore i donosi nove ideje. Smatram da je to ono što ljudi na Kosovu i ljudi iz susednih zemalja žele. Ne žele da njihovi lideri samo razgovaraju oštro. Oni žele da oni pronađu rešenja za probleme ljudi”. 

Na pitanje šta je potrebno da Priština ispuni svoju obavezu iz Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština i da li neko mora da izvrši pritisak da bi se ZSO formirala, ambasador Kosnet je rekao:

“Mislim da Sjedinjene Države zaista veruju da Kosovo ima obavezu da formira Zajednicu srpskih opština. Istorija nije započela danom kada je formirana Kurtijeva vlada i mi verujemo da zemlje imaju obavezu da poštuju ranije preuzete sporazume i obaveze. Na primer, Bajdenova administracija pažljivo je proučila Vašingtonski sporazum koji su potpisali g. Vučić i g. Hoti u Beloj kući i zaključila da su to stvari koje želimo da vidimo kako strane dalje ispunjavaju. Povećavaju trgovinu, investicije, uvećavaju napore u borbi protiv terorizma i tako dalje, dugačak spisak stvari sa kojim su ljudi upoznati. Očekujemo da ljudi neće reći, pa, Ahtisarijev plan više ne znači ništa, jer je došlo do promene u vladi.

Dakle, u osnovi je na Kosovu i Srbiji da osmisle put dalje. Mislim da neće biti puno prostora za napredak, ako obe strane nisu spremne na kompromise. Znam da su neki ljudi rekli, pa mi smo učinili dovoljno kompromisa, na nekom drugom je red da čini kompromis. To nije baš produktivan put napred”.

Na konstataciju da od strane Prištine nismo videli nikakav kompromis, ambasador Kosnet je, između ostalog rekao da će međunarodni partneri biti tu da podrže implementaciju, ukoliko se postigne sporazum.

“Vlada u Prištini se žali da nije bilo kompromisa iz Beograda, da Beograd nije ispunio sve svoje obaveze. Stvar je u tome da je upravo to ono o čemu strane treba da sednu i razgovaraju, a Sjedinjene Države snažno podržavaju proces predvođen Evropskom unijom. Pomenuli ste ranije Meta Palmera. Činjenica da su Met Palmer i Miroslav Lajček zajedno putovali na Kosovo i u Srbiju pokazatelj je da ne idemo „paralelnim šinama“ nego ruku pod ruku da bismo pokušali da napredujemo i rešimo ove probleme. Mislim da bi to trebalo da bude ohrabrujuće za ljude u regionu da ako mogu da postignu sporazum da će međunarodni partneri biti tu da podrže implementaciju”.  

Na pitanje kako vidi pismo Aljbina Kurtija upućeno igumanu manastira Visoki Dečani, arhimandritu Savi Janjiću, u kome navodi da želi da poseti ovaj manastir, kao iskrenu želju ili prikupljanje poena i kod koga, ambasador SAD je rekao:

“Zapravo sam razgovarao o tome sa premijerom Kurtijem. Mislim da iskreno želi da poseti manastir. Smatram da bi bilo korisno ako bi mogao da poseti manastir. Istovremeno, moja vlada već duže vreme smatra što je evidentno, da je već dosta vremena prošlo i da Vlada Kosova treba da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova od pre više od pet godina da se ova parcela zemljišta prenese na manastir. Znate, mi to ne vidimo kao političko pitanje, pitanje manjinskih prava ili verskih prava. Mi to vidimo kao direktno pitanje vladavine prava.

Premijer Kurti izabran je na osnovu snažne posvećenosti da poštuje vladavinu prava. Očekujemo da će on da ispuni tu i mnoge druge obaveze. Dakle, moja poslednja poenta u ovom pogledu je da bolja komunikacija ne rešava automatski probleme, ali probleme ne možete da rešite ako ne razgovarate sa ostalim uključenim stranama i ne razumete njihovu perspektivu. Ja sam profesionalni diplomata i nikada nisam video da se situacija poboljšala kada su ljudi odbijali da razgovaraju jedni s drugima.

Dakle, nadam se da će svi imati na umu da je jedini način na koji pregovori mogu da uspeju taj kada se sedne i razgovara o budućnosti, alternativama i kompromisu”.